U prijatnoj atmosferi Lisabon Bara, koji se nalazi u sklopu mts Dvorane, održana je medijska konferencija regionalne pop dive Kaliopi. Povod za ovo okupljanje bio je njen veliki i s nestrpljenjem iščekivani ekskluzivni akustični koncert „100% LIVE“, koji će se na istom mestu održati 13. novembra s početkom u 20 časova.
U izuzetno toplom i emotivnom ambijentu, pred brojnim novinarima i saradnicima, muzička zvezda je premijerno predstavila svoj novi singl i spot pod nazivom „Laž“, najavila detalje predstojećeg akustičnog spektakla, ali i podelila dragocene priče iz svoje pet decenija duge karijere. Ekipa portala „Ovih dana“ prisustvovala je ovom događaju, a u nastavku vam donosimo ceo razgovor sa umetnicom čiji glas i energija već generacijama nikoga ne ostavljaju ravnodušnim.
Prvo želim da Vam zahvalim što ste izdvojili vreme za ovu konferenciju. Nema puno umetnika poput Vas koji nam poklanjaju toliko pažnje.
Kaliopi: Pa vi, novinari, meni ste jako bitni u životu! Uvek ste to i bili, kroz svih ovih pet decenija koliko znam za sebe. Sećam se svog prvog intervjua kada sam bila dete. Živela sam u malom gradiću Kičevu, u zapadnoj Makedoniji. Tamo sam se vratila nakon svog prvog nastupa na dečjem festivalu na kojem sam pobedila, kao prvo dete iz provincije.
Sećam se, bio je jedan jako popularan novinar, čika Marko. Zvali su ga Marko Novinarko. Došao je iz Skoplja u Kičevo samo da intervjuiše malu Kaliopi. A mala Kaliopi mu je rekla: „Izvinite, čika Marko, ja moram prvo da idem da pojedem burek, da kupim sebi burek“. Naravno, tati sam pružila ruku da mi da pare, a njima rekla: „A vi malo popričajte, popijte tu kafu, ja ću doći pa ćemo raditi intervju“. Kao da mi je taj burek bio sudbonosan za koncentraciju! (smeh) To je bio moj prvi intervju kojeg se sećam, u našoj kući u Kičevu. Čika Marko mi je bio jako simpatičan, izgledao je kao lik iz crtanih filmova, sa velikom glavom, ali jako dobroćudan i zabavan.
Tada sam shvatila da je onaj deo koji je performans – orkestar, kamere, publika – nešto fascinantno. Ali sam se zapitala: „Šta je ovo sada sa intervjuima, zar ću morati i ovo da radim?“. Tako da sam to savladala još sa devet godina. Shvatila sam da, ako želim da se bavim ovim poslom koji je više od posla, meni novinari nikada neće biti pretnja, već moje zadovoljstvo i saputnici na tom putu. Zato mi je apsolutno važno da sedim sa vama i da ispričamo ljudsku priču. Oko ljudi, bukvalno, kao ljudi.
Da li ste nekada tokom karijere imali neku neprijatnost sa novinarima?
Kaliopi: Ne, nikad. Bilo je možda, kroz karijeru, par tekstova koji su bili izvan moje istine, bilo je takvih ispada. Ali mislim da za to nisu bili krivi novinari. To je već neka viša sila koja se nameće kroz neke socijalne ili političke konstrukcije kojih ja nisam ni bila svesna, niti sam ih znala, a hvala Bogu ne znam ih ni dan-danas. Kada nekome previše zasmetate, ili kada ste premoćni i prejaki, onda ljudi žele malo da vas spuste.
Ja to nikad nisam zamerila, čak sam i dozvolila – neka svako misli šta misli i neka piše šta hoće. Ja imam jedno pravilo u životu: istina uvek leži u vremenu. Vreme pokaže šta je stvarno. Hvala Bogu, moja armija publike i ljudi koji vole ono što ja radim i ono što ja jesam, oni su toliko snažni u svom verovanju da ih niko ne može pokolebati. Sada, posle 50 godina, ponovo nekome da se pravdam i objašnjavam – to bi bilo potpuno suludo.
Vaša karijera traje već pet decenija. Svaka čast na tome. Kada biste se osvrnuli na svoje pesme, šta lično više volite da pevate? Da li su to sporije pesme poput „Vučice“ i „Kofera ljubavi“, ili brže kao što je „Crno i belo“?
Kaliopi: Pa, verovatno volim sve. Ja sam kao dete, volim da se igram. Uvek, pa čak i u muzici, imam osećaj da mi je tu dat najveći mogući prostor da žongliram, da stvaram. Ja uvek žongliram s pesmama u smislu da, ako mi je negde dozvoljeno da budem čarobnica – onda je to tamo.
Koja je razlika između jedne „Vučice“, „Kofera ljubavi“, pa do pesme „Bato“, „Znam da te volim“, „Melema“ koja u sebi ima malo etna, pa do „Nevinosti“ koja je apsolutno drugi kraj priče… ili do „Lokomotive“? Svaka od njih ima svoju priču i svoju poruku. Ja pesme ne doživljavam kroz trend ili stil. Ne. Ako se meni zalepi za dušu i ako ima dobru poruku, to je to. Moje pesme nisu samo ljubavne, one sadrže dosta socijalne tematike i angažovanih tekstova. Mi smo kroz muziku poslali jako puno poruka moćnicima koji rukovode ovim svetom.
Uzmimo za primer pesmu „Kadošvane“ (Kada osvane): „O Bože, dragi moj, velike slike, mali ljudi, neko se stalno nešto trudi… Da bog je zlo, a što će mu to? Hajde reci ako znaš…“. Kada sam je prvi put čula, oduševila sam se jer sam znala da imam šta da poručim, i to u pravom trenutku – a to je bilo vreme nakon korone, nakon svega što smo proživeli kao žrtve manipulativnih akcija čovečanstva. Poruke su tu, i to je najbitnije. Neko kaže da je „Bato“ moja lična karta. Ja kažem: „Bato“ je majka. Ona je pesma-majka svim mojim pesmama, ali im nije oduzela pravo da svaka ima svoje mesto. Već, kao pod njenim okriljem, svaka pesma je našla svoju putanju.
Danas ste nam predstavili novu pesmu i novi spot. Muzika je izuzetno jaka, Vaš glas je fantastičan, a spot je odličan. Na početku konferencije ste rekli da ste ovu pesmu dugo čuvali i da je sada pravo vreme za nju?
Kaliopi: Kada je muzika u pitanju, ja Romeu slepo verujem. Jednostavno, među nama postoji ta simbioza koja traje preko 40 godina, još od vremena kada smo počeli da radimo zajedno u grupi Kaliopi, pa sve do danas.Ova pesma je nastala pre nego što je… zapravo, dok još nije bila ni rođena kako treba. Bili smo u studiju u Bazelu, u Švajcarskoj. Romeo napravi neku stvar, donese mi demo, mi to čujemo, i onda on to stavi u „bunker“. Sve ovo vreme, on bi se uvek vraćao toj pesmi. Čak i kada radimo nešto sasvim drugo, on sedne za klavir i zasvira je. Ja krenem da pevam iz kuhinje dok kuvam kafu za nas: „E, ova stvar, vau, kako je dobra!“, a on kaže: „Ma ništa, ništa“.
Sada smo imali u planu da snimimo dva nova singla. Znala sam za prvi singl, to je pesma „Bebe“ koju smo objavili na makedonskom. Ona je izašla prva jer mi je Romeo rekao da moram ja da napišem tekst na makedonskom, i to je bilo okej. A kada sam ga pitala koja nam je druga stvar, rekao je: „Videćeš“. Držao me je u neizvesnosti sve dok nije došao sa kafom i pustio je. Kreće pesma, a ja je u prvi mah ne prepoznajem, čujem samo kontrabas. I dok je slušam u pozadini, kažem: „Ne, nije valjda to ta?“. A tekst… vau, kakav tekst! „Laž… Ja nikad neću zbog tebe svratiti sve, i da se ono naše opet vrati. Ne, moja zadnja suza je pala, sve je nestalo, a tebi moram za sve reći hvala…“ Ostala sam bez teksta.
Rekla sam mu: „Romeo, meni je ovo… kao kada smo stvarali pesmu ‘Crno i belo’!“ Isti takav osećaj sam imala. To je ta muzika u kojoj ja kao pevačica istinski uživam, to je moja desna strana, to je ono što ja jesam. I eto, došlo je vreme za nju.
Često dolazite i gostujete u ovoj dvorani (mts Dvorana). Šta Vama lično više leži – akustika ili punokrvni živi bend?
Kaliopi: Ja volim sve! U životu sam otpevala i isprobala skoro sve – pevala sam sa najrazličitijim sastavima, od filharmonije, pa do moje turneje u Makedoniji gde sam ceo koncert vozila sama sa klavirom. Na tih pet koncerata sam sama svirala i pevala, to mi je bilo nešto najteže u životu, ali je donelo posebnu magiju.
Radila sam i akustiku i performanse sa ogromnim bendom. Evo, na jednom od prethodnih velikih koncerata sam na sceni imala čak 15 fantastičnih muzičara. I sada, za ovaj koncert u mts Dvorani, na sceni će nas biti trinaestoro. To je veliki koncert i velika organizacija, ali donosi neverovatnu energiju.
Pošto smo mi iz Novog Sada, moram malo da prigovorim jer nemamo toliko često priliku da Vas viđamo kod nas. Da li će se u skorijoj budućnosti desiti nešto pa da Vas ponovo vidimo u Novom Sadu?
Kaliopi: O da, kako da ne! Koliko se sećam, mislim da je naš poslednji koncert u Novom Sadu bio pre neke tri godine. Bio je to doček Srpske nove godine, pevali smo u pozorištu. Ali imali smo u Novom Sadu i koncerte u Velikoj dvorani Srpskog narodnog pozorišta – ukupno dva tamo, i taj treći za doček.
Ja neverovatno volim Novi Sad. Publika na ta tri koncerta koja smo imali bila je fantastična. Zato, da – obavezno dolazimo ponovo, biće prilike vrlo brzo!
Za sam kraj, imate li neku poruku za današnje mlade generacije?
Kaliopi:Da nikada, ali nikada ne odustaju od svojih snova! Ja jako verujem u nove generacije. Možda će tek za dve generacije od sada doći do onih velikih promena koje ja verovatno neću doživeti da vidim, ali ono što me već sada neizmerno raduje jeste to što kod mladih ljudi vidim spremnost i radost da menjaju svet.
Ovaj svet i treba da bude njihov. Sve što mi stariji radimo, radimo sa ciljem da ostavimo neki trag. Zato i njima poručujem: ostavljajte svoje tragove u životu! Ne dozvolite nikome da vas udalji od vaših snova. Ali pazite na jednu stvar – pobrinite se da ti snovi budu zaista vaši, a ne tuđi.
Reč uredništva za kraj: Spremite se za akustičnu magiju
Harizma i iskrenost kojima Kaliopi pleni van scene savršen su uvod u ono što beogradsku publiku očekuje sredinom novembra. Njen koncert „100% LIVE“ u mts Dvorani neće biti samo nizanje velikih hitova, već intimno muzičko putovanje i razmena čiste emocije sa trinaest vrhunskih muzičara na sceni.
Sudeći po energiji sa konferencije i premijeri moćne balade „Laž“, 13. novembar biće jedno od onih večeri koje se dugo pamte i prepričavaju.
Karte možete kupiti na OVOM LINKU
Autor: Stojan Ćutilo